Da li ste spremni za vožnju? Testirajte svoju sposobnost upravljanja mozgom
Testira kognitivne procese i sposobnosti koji se koriste tokom vožnje. Ovaj kompletan neuropsihološki set za bezbednu vožnju procenjuje veštine korisnika za volanom i utvrđuje indeks rizika od nezgoda kod zdravih ljudi ili kod ljudi koji pate od neke bolesti.*
Za koga je?
Onlajn Kognitivna Procena za Vožnju (DAB)
Napravićete nalog za upravljanje pacijentima. Ovaj nalog je dizajniran da pomogne zdravstvenim radnicima (lekari, psiholozi...) u dijagnostici i kognitivnoj stimulaciji.
Napravićete nalog za upravljanje učenicima. Ovaj nalog je dizajniran kako bi omogućio vašim učenicima pristup CogniFit-ovim testovima i treninzima.
Napravićete nalog za istraživanje. Ovaj nalog je posebno stvoren kako bi pomogao istraživačima u studijama koje žele da obave u oblasti kognicije.
* Licence za procenu se mogu iskoristiti za bilo koju vrstu procene
Onlajn Kognitivna Procena za Vožnju (DAB)
Onlajn Kognitivna Procena za Vožnju (DAB)
- Testira kognitivne veštine koje se koriste u vožnji.
- Za mlade ljude koji žele da dobiju vozačku dozvolu, za odrasle i starije odrasle osobe.
- Prosečno trajanje testa je 30- 40 minuta.
- Analiza pouzdanosti procene - Samo na engleskom Preuzmi
CogniFit-ova Kognitivna Procena za Vožnju (DAB) je vodeće profesionalno sredstvo koje Vam omogućava da saznate, putem digitalnih neuropsiholoških testova, bilo da ste mlađa, odrasla ili starija osoba (zdravi ili imate neki zdravstveni problem), da li imate kognitivni kapacitet neophodan za uspešnu i bezbednu vožnju.
Rezultati koje Vam neuropsihološki test pruža su informacije koje pomažu da predvidimo Vaše ponašanje za volanom i da utvrdimo indeks rizika od saobraćajnih nesreća (nizak-umeren-visok). Ovaj test je lak za upotrebu, kako za stručnjaka, tako i za bilo kog korisnika i može da testira Vašu sposobnost vožnje.
Ovaj test za vožnju je digitalan. Može se uraditi onlajn i traje oko 30-40 minuta. Na kraju ove procene, automatski dobijate izveštaj sa rezultatima, a to su korisni i lako razumljivi podaci o sposobnosti za vožnju, uspehu i veštinama. Ovaj test daje važne informacije koje nam omogućavaju da uvidimo da li je prisutno kognitivno oštećenje ili deficit u veštinama koje se koriste tokom vožnje (sposobnost procenjivanja udaljenosti i brzine, pokretljivost ruku, procenjivanje vremena, pažnja, auditivna i vizuelna percepcija, brzina reakcije, itd.).
Preporučuje se da uradite ovaj neuropsihološki test kada želite da saznate kakva je Vaša sposobnost vožnje i indeks kvaliteta upravljanja vozilom. Ovaj test je posebno koristan za otkrivanje vozača koji su izloženi riziku, za otkrivanje kognitivnog oštećenja (demencija, moždani udar, skleroza ili drugi neuropsihološki poremećaj) kod starijih vozača, kao i za procenu sposobnosti profesionalnih vozača da voze bezbedno.
Potrebno je imati na umu da ovaj test za vožnju nije, niti može zameniti vozački ispit, već testira duge varijable vezane za vožnju. Glavni cilj ovog testa je da umanji stopu saobraćajnih nezgoda.
Digitalizovani Protokol Kognitivne Procene za Vožnju (DAB)
Digitalizovani Protokol Kognitivne Procene za Vožnju (DAB)
Ovaj sveobuhvatni test za vožnju nam omogućava da ispitamo kognitivne procese koji se koriste u vožnji i da predvidimo ponašanje korisnika za volanom i sve to u cilju smanjenja stope saobraćajnih nezgoda među vozačima.
Ovaj kognitivni test za vožnju se sastoji od upitnika i seta neuropsiholoških testova. Ova procena vožnje traje oko 30-40 minuta
Prikupljeni rezultati pokazuju da li je korisnik u dobrom kognitivnom stanju za vožnju ili pati od nekog oštećenja koje može predstavljati opasnost za bezbednost u saobraćaju. Ovaj test mogu da urade osobe koje se spremaju za vozački ispit, ljudi koji nisu dugo vozili, ljudi kojima je bila oduzeta dozvola na neko vreme, ljudi koji pate od neke povrede mozga ili stariji ljudi.
Set Kognitivnih Procena Vožnje (DAB) sadrži tri dela:
Upitnik sa Kriterijumima za Dijagnozu
Predstavljen je niz lakih pitanja na koje bi trebalo odgovoriti što iskrenije. Ta pitanja imaju za cilj razumevanje emocionalnih i ličnih karakteristika ponašanja osobe tokom vožnje i sklonost rizičnim situacijama (poštovanje pravila i ograničenja na putu, motivacija i stil vožnje).
Neuropsihološki faktori i kognitivni profil
Zatim sledi set digitalnih zadataka, koji za cilj imaju ispitivanje osnovnih kognitivnih veština u vožnji, kao što su pažnja ili koncentracija, percepcija, memorija, izvršne funkcije i koordinacija. Ovaj test za vožnju omogućava da ispitate i procenite čitav niz kognitivnih veština koje su bitne u vožnji, uz upotrebu skala i testova. Na ovaj način, možemo da razumemo kakav je neuropsihološki profil vozača, kao i da znamo da li postoji rizik od saobraćajnih nesreća.
Kompletan izveštaj sa rezultatima
Na kraju ovog testa za vožnju, dobijate kompletan detaljni izveštaj sa rezultatima. U ovom izveštaju možete videti koliko je vozač vešt za volanom i indeks rizika od nezgoda (visok-umeren-nizak), kognitivni učinak, znakove upozorenja, neuropsihološki profil, rezultate analize u poređenju sa korisnicima iz referentne grupe i preporuke. Rezultati Vam pružaju bitne podatke, kao i podršku i smernice za pronalaženje rešenja.
Psihometrijski Rezultati
Psihometrijski Rezultati
Kognitivna Procena za Vožnju (DAB), koristi patentiranu tehnologiju i veštačku inteligenciju (AI) što omogućava analizu hiljada varijabli da bi se dobio kognitivni profil uz vrlo zadavoljavajuće psihometrijske rezultate. Ovaj neuropsihološki test testira niz kognitivnih veština koje su bitne za vožnju.
Svaki od neuropsiholoških zadataka u okviru Seta za Procenu Vožnje (DAB) je razvijen od strane naučnika. To nam garantuje uspešno testiranje uma vozača i njegovog sveukupnog kognitivnog zdravlja. Kognitivni profil u neuropsihološkom izveštaju ima veliku pouzdanost, sigurnost i doslednost. Uspešnost testa je potvrđena uz ponavljanje testova i merenje procesa. Alfa Kronbahov koeficijent dostiže vrednost od oko 0.9. Testovi Test-Retest dostižu rezultate blizu 1.0, što pokazuje veliku pouzdanost i preciznost.
Pogledaj tabelu Procenjivanje i saobraćajne nezgodeZa koga je?
Za koga je?
Ovaj Set Kognitivnih Procena Vožnje (DAB) se može primeniti na veliki deo stanovništva, bilo da su u pitanju mlađe osobe koje polažu vozački ispit, ljudi koji nisu dugo vozili, ljudi kojima je bila oduzeta dozvola na neko vreme, ljudi koji pate od neke povrede mozga ili stariji ljudi. Bilo koji korisnik ili stručnjak može lako da koristi ovu neuropsihološku procenu. Nije Vam potrebna vozačka dozvola, niti znanje iz neuronauke, niti morate da budete vešti za kompjuterom. Posebno je kreirana za:
Da saznam kakvo je moje kognitivno stanje i ispitam ga
Za mlade, odrasle i starije odrasle osobe koje žele da ispitaju kognitivne sposobnosti vožnje.
Meri kognitivni napredak pacijenta
Za zdravstvene stručnjake
Meri stepen poboljšanja tokom kognitivne rehabilitacije mojih pacijenata
Za Zdravstvene Stručnjake
Testirajte kognitivno zdravlje voljenih osoba
Za roditelje i porodice
Za ispitivanje neuropsiholoških karakteristika učesnika istraživanja
Za istraživače i naučnike
Testirajte kognitivne veštine vozača u Vašem preduzeću
Za odeljenje za ljudske resurse i preduzeća
Prednosti
Prednosti
Ova tehnologija se bazira na naučnim metodima za brzo i precizno ispitivanje kognitivnog stanja vozača ili onih koji žele da dobiju vozačku dozvolu, i ona nudi brojne koristi:
VODEĆI INSTRUMENT
Kognitivna Procena za Vožnju (DAB) je profesionalni alat stvoren od strane neuropsihologa. Ovo vodeće sredstvo koristi naučna zajednica, auto škole, porodice, ustanove i medicinski centri širom sveta.
LAK ZA UPOTREBU
Bilo koji privatni ili profesionalni korisnik (instruktor vožnje, doktor, psiholog, itd.) može da koristi ovu neuropsihološku procenu bez prethodnog znanja iz oblasti neuronauke ili rada na računaru. Interaktivni format omogućava brzo i lako korišćenje aplikacije.
POTPUNO AUTOMATSKI
CogniFit-ovi kognitivni testovi za vožnju se mogu raditi onlajn, što znači da korisnik može da uradi ove testove od kuće. Ukoliko je kognitivnu procenu preporučio profesionalni korisnik, korisnik će moći da uradi ovu procenu ili u prisustvu stručnjaka, ili na bilo kom mestu gde ima pristup internetu.
POGODAN ZA KORISNIKA
Svi zadaci su dizajnirani tako da za korisnika budu zabavni i interaktivni kako bi mu bilo lako da se uključi i razume aktivnost.
DETALJAN IZVEŠTAJ SA REZULTATIMA
Kognitivna Procena za Vožnju (DAB) pruža brzu i preciznu analizu rezultata. Izveštaj nam pruža informacije na osnovu kojih možemo razumeti kognitivne probleme koji mogu da utiču na nečiju sposobnost vožnje.
ANALIZE I PREPORUKE
Ovaj izvanredni softver omogućava analizu hiljada varijabli i nudi posebne preporuke za svakog pojedinca posebno. Ovaj izveštaj pruža i plan za svakog korisnika posebno.
PRIMENLJIV I NA GRUPE
Procena vožnje se može primeniti za pojedince ili grupe. Njen format omogućava procenu većeg broja korisnika za manje od sat vremena i istovremeno se dobijaju rezultati, jer program analizira rezultate i automatski stvara izveštaj. U svakom izveštaju se mogu videti podaci o kognitivnom profilu korisnika, rezultati testova, kao i preporuke. Ovo omogućava laku procenu grupe ljudi za kratko vreme.
DOSTUPAN
Test vožnje je dostupan na 19 jezika i može se koristiti sa računara, tableta ili pametnih telefona. Nije potreban poseban ili dodatan materijal, zbog čega se lako može koristiti bilo gde, kod kuće ili u kompanijama.
Kada se savetuje da je potrebno koristiti ovu kognitivnu procenu za uspešnu i bezbednu vožnju?
Kada se savetuje da je potrebno koristiti ovu kognitivnu procenu za uspešnu i bezbednu vožnju?
Zahvaljujući lakoj upotrebi i odličnim psihometrijskim rezultatima, CogniFit-ova Kognitivna Procena za Vožnju (DAB) može biti vrlo korisna u velikom broju slučajeva. Na primer, ako vozač doživi povredu glave u saobraćajnoj nezgodi, njegove ili njene kognitivne sposobnosti mogu biti oštećene. Nakon odgovarajuće rehabilitacije, CogniFit-ova kognitivna procena Vam može pomoći da saznate da li je vozač sposoban da ponovo vozi. Međutim, trebalo bi znati da za bezbednu vožnju pored neophodnih kognitivnih uslova, su bitni i drugi faktori kao što su poznavanje puta, potrebne veštine, odgovarajuće motoričke i perceptivne veštine (koje zavise od faktora kao što su dominantnost leve ili desne ruke), zdravlje i ostali faktori.
Ako sumnjate da osoba pati od nekog poremećaja* , ili jednostavno želite da saznate više o njenom kognitivnom stanju, preporučujemo da ovu procenu uradite što pre. Ukoliko saznate više o kognitivnom profilu i sveukupnom blagostanju osobe moći ćete na vreme da otkrijete da li su prisutni neki poremećaji*i da započnete lečenje što ranije.
Kognitivna Procena za Vožnju (DAB) može biti korisna za:
Kada želite da polažete za vozačku dozvolu
CogniFit-ova Kognitivna Procena Vožnje (DAB) pruža vrlo važne informacije o kognitivnom stanju različitih kognitivnih veština koje se koriste u vožnji. Loši rezultati pokazuju da osoba koja želi da dobije ili obnovi svoju vozačku dozvolu nije u najboljem stanju za vožnju. Dok pozitivni rezultati testa pokazuju da osoba ima dovoljno dobro razvijene kognitivne veštine za vožnju.
Kada vaši voljeni sumnjaju u vaše vozačke sposobnosti kako starite
Demencija i Blago Kognitivno Oštećenje (MCI) umanjuje vozačevu sposobnost za vožnju i povećava rizik od saobraćajnih nezgoda u vožnji. Ipak, određeni procenat ljudi sa blagim oštećenjem mogu da polože testove za vožnju. Vožnja je vrlo važna za samostalni život osobe, tako da je važno i znati da li osoba mora da prestane da vozi. Pored toga, osobe sa demencijom često odluku da prestanu da voze ne donose same, jer nisu svesne svog nedostatka. CogniFit-ova procena vožnje Vam može pomoći da saznate da li je vozač sposoban za vožnju, ili predstavlja određeni rizik za bezbednost u saobraćaju. U svakom slučaju, osobe u poodmakloj fazi demencije ne bi trebalo uopšte da voze. Neke studije pokazuju da ni pacijenti sa blagom demencijom ne bi trebalo da voze jer sebe i ostale stavljaju u opasnost i da samo 50% ljudi sa Blagim Kognitivnim Oštećenjem su sposobni da voze. Postoji niz simptoma upozorenja koji pokazuju da je potrebno uraditi procenu, kao što su izazivanje saobraćajne nezgode, problemi sa prepoznavanjem saobraćajnih znakova, kada ne primete osobe i vozila na putu, kada su članovi porodice zabrinuti za njih i to kako voze. Bilo koji od ovih simptoma je dovoljan. Bitno je znati da iskustvo ne može uvek da nadoknadi posledice starenja.
Ponovo počinjete da vozite nakon povrede mozga i rehabilitacije
Povreda mozga se može javiti na vrlo različite načine, kao što su moždani udar, tumor mozga, saobraćajna nezgoda i druge situacije. Povrede mozga mogu da uzrokuju blago ili ozbiljno oštećenje kognitivnih veština osobe. Ovi poremećaji često sprečavaju ili ometaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su posao, vožnja, ili čak oblačenje. U slučaju vožnje, rizik od izazivanja nesreće se povećava ako je osoba koja vozi izgubila ili ima oštećene kognitivne sposobnosti potrebne za vožnju. U nekim slučajevima, nakon odgovarajuće rehabilitacije, osoba može dovoljno da se oporavi i da bude sposobna za vožnju. Međutim, potrebno je uraditi detaljnu procenu kako bi se utvrdilo da li je poboljšanje dovoljno dobro za vožnju. CogniFit-ova procena za vozače ispituje ove slučajeve i može da pomogne u donošenju odluke o tome da li ili ne ta osoba može da vozi.
Kada je naš posao vezan za vožnju
Bezbednost na putu i uspešna vožnja su naročito važne kada je posao korisnika vezan za vožnju. Ova procena vožnje nam omogućava da saznamo koji aspekti vožnje (brzina reakcije, podeljena pažnja, planiranje, itd.) nam mogu pomoći da budemo bolji vozači ili da saznamo da li smo zaista spremni za posao koji je vezan za vožnju.
Kada želite da ispitate kognitivne prednosti i veštine kod vozača
Razumećemo kako različite oblasti mozga funkcionišu, kakvo je naše kognitivno stanje i koje su naše prednosti i slabosti. Ovaj set procena može da nam pomogne da razumemo šta je uzrok poteškoća (npr. problemi sa pamćenjem ili problemi sa pažnjom), što omogućava da se na lakši način započne trening, kao što je CogniFit-ov Kognitivni Trening za Vozače.
Ako niste dugo vozili
Čak i kada imamo vozačku dozvolu, zbog nedostatka prakse se možemo osećati nesigurno kada vozimo po gradu, ili kada je pred nama dugo putovanje. Takođe osobe koje su nedavno postale roditelji imaju veću odgovornost zbog čega sumnjaju u svoje sposobnosti. Ovaj test za vožnju se može koristiti da proverimo da li su naše kognitivne sposobnosti i refleksi dobro razvijeni za ovakve situacije.
Opis upitnika sa kriterijumima za dijagnozu
Opis upitnika sa kriterijumima za dijagnozu
Kada se radi o bezbednosti na putu, nikad nije pogrešno biti oprezan. Pored teorijskog i praktičnog znanja, veština i dobrog stanja različitih kognitivnih veština, takođe je bitno uzeti u obzir i faktore vezane za karakter osobe. Ovi faktori mogu da pogoduju ili da umanje rizik od saobraćajnih nezgoda. Zato se prvi deo CogniiFit-ove Kognitivne Procene Vožnje (DAB) sastoji od upitnika koji pomaže u otkrivanju karakteristika vozača.
Propisi i poštovanje pravila: Ljudski faktor je vrlo važan u izbegavanju saobraćajnih nezgoda. Poštovanje saobraćajnih pravila u velikoj meri smanjuje rizik od saobraćajnih nezgoda.
Motivacija: Motivacija je faktor koji može da pomogne u donošenju odluka i može da pomogne u smanjenju rizika od saobraćajnih nezgoda.
Stil Vožnje: Stil vožnje se odnosi na ponašanje i stavove vozača dok vozi, koji pokazuju određene zajedničke karakteristike. Postoje tri tipa: oprezan stil vožnje, plašljiv stil vožnje i agresivan stil vožnje. U zavisnosti od stila vožnje, rizik od saobraćajnih nezgoda se povećava ili smanjuje.
Sastoji se od niza jednostavnih pitanja koje mogu popuntiti ili stručnjak zadužen za procenu, ili osoba koja radi kognitivnu procenu za vožnju. Upitnik pokriva sledeće oblasti: Poštovanje pravila i propisa saobraćaja (kada se vozač pridržava pravila u saobraćaju), Motivacija (kada je vozač motivisan i želi da održava bezbednost u saobraćaju i izbegava rizična ponašanja) i stil vožnje (da li je vozač pažljiv, da li se plaše vožnje, ili voze na agresivan način). Pitanja koja su vezana za svaku oblast su prilagođena rutinama i aktivnostima odraslih i starijih odraslih osoba.
Opis seta testova za procenu neuropsiholoških faktora i kognitivnog profila vozača
Opis seta testova za procenu neuropsiholoških faktora i kognitivnog profila vozača
Oštećene kognitivne veštine mogu biti uzrok nesreće, a mogu i povećati rizik od nesreća. Profil kognitivnih sposobnosti nakon testa za vožnju može pokazati da li je taj rizik veliki ili mali. Naučne studije pokazuju da su pažnja i brzina reakcije vrlo važne za vožnju. Međutim, govor i pamćenje su takođe dobri pokazatelji rizika. Pored toga, percepcija i izvršne funkcije su vrlo bitne za smanjenje stope rizika od saobraćajnih nezgoda. CogniFit-ova Kognitivna Procena Vožnje (DAB) smatra ove oblasti vrlo bitnim i ispituje sledeće kognitivne oblasti i veštine:
Pažnja
Sposobnost da ignorišemo smetnje i fokusiramo se na bitne informacije.Odličan
8.4% iznad proseka
Podeljena pažnja i vožnja. Podeljena pažnja je sposobnost da održavamo pažnju na dva ili više stimulusa istovremeno. Kada na primer želimo da preteknemo vozilo i iznenada primetimo znak za naše isključenje sa auto-puta. Ako ne znamo da podelimo pažnju istovremeno na preticanje i na saobraćajni znak, propustili smo bitan podatak i postoji rizik za nesreću. Za vožnju je potrebna vrlo dobra i razvijena pažnja.
589Vaš Rezultat
400Prosek
Fokusiranje pažnje i vožnja. Fokusiranje pažnje je sposobnost da fokusiramo našu pažnju na ciljni stimulus, na koliko god vremena bude bilo potrebno. Svako putovanje zahteva od nas da budemo pažljivi na putu, da pazimo na znakove i druga vozila, da pratimo brzinu, da vodimo računa o gorivu... Ukoliko smo rasejani dok vozimo to može imati vrlo ozbiljne posledice, tako da je bitno da budemo fokusirani kako bismo izbegli rizične situacije.
500Vaš Rezultat
400Prosek
Memorija
Sposobnost da upamtimo ili manipulišemo novim informacijama i da se prisetimo informacija iz prošlosti.Odličan
8.4% iznad proseka
Radna memorija se može definisati kao niz procesa koji nam omogućavaju da upamtimo i da manipulišemo informacijama kako bismo obavljali složene kognitivne zadatke, kao što su razumevanje jezika, čitanje, matematičke operacije, učenje ili rasuđivanje. Radna memorija je ključna tokom vožnje, jer nam je potrebna da bismo obradili različite informacije tokom vožnje, a takođe je bitna i za sigurnost.
622Vaš Rezultat
400Prosek
Koordinacija
Sposobnost da uspešno obavljamo precizne i željene pokrete.Odličan
8.2% iznad proseka
Brzina reakcije i vožnja. Brzina reakcije je sposobnost da primimo i obradimo jednostavan stimulus, kao i da na njega odgovorimo, kao na primer kada brzo i tačno odgovorimo na neko pitanje. Ako na primer vozimo auto i odjednom se pojavi pešak na putu, vreme koje prođe od trenutka kada uočimo pešaka do trenutka kada odlučimo da moramo da nagazimo na kočnicu, je brzina reakcije. Ova kognitivna veština može sprečiti saobraćajnu nezgodu.
700Vaš Rezultat
400Prosek
Percepcija
Sposobnost da tumačimo stimuluse iz našeg okruženja.Odličan
7.8% iznad proseka
Procenjivanje i vožnja. Procenjivanje je sposobnost da procenimo i da damo odgovor na neku situaciju. Kada želimo da preteknemo neko vozilo, moramo da procenimo brzinu ostalih vozila. Sposobnost da procenimo je vrlo važna za donošenje odluka u vožnji.
503Vaš Rezultat
400Prosek
Percepcija okoline je sposobnost koja nam omogućava da ostvarimo vezu sa okolinom i da se u nju uklopimo. Analiza neuropsiholoških testova pokazuje da su vizuelno-prostorne veštine vrlo važne za dobru vožnju.
527Vaš Rezultat
400Prosek
Vizuelno skeniranje i vožnja. Vizuelno skeniranje je sposobnost da aktivno i uspešno pretražimo stimuluse oko nas. Kada vozimo, mi ne skidamo pogled sa puta. Tada mi skeniramo okolinu svojim pogledom i možemo da uočimo druga vozila, saobraćajne znakove ili rupe na putu. Zbog lošeg vizuelnog skeniranja može nam se desiti da ne vidimo vozilo na putu kada želimo da izvršimo preticanje i zbog toga može doći do saobraćajne nesreće.
507Vaš Rezultat
400Prosek
Širina vidnog polja i vožnja. Širina vidnog polja je deo prostora u kom naš vidni sistem može da uoči prisustvo stimulusa. Kada vozimo, širina vidnog polja je izuzetno važna za izbegavanje rizičnih situacija. Kada želimo da preteknemo neko vozilo, moramo da pogledamo u retrovizore i saobraćajnu traku u koju želimo da se uključimo, a da i dalje vodimo računa o onome što se događa ispred nas. Zahvaljujući širini vidnog polja možemo da gledamo u retrovizore i da vodimo računa o putu ispred nas istovremeno.
495Vaš Rezultat
400Prosek
Rasuđivanje
Sposobnost da uspešno koristimo (organizujemo, povežemo, itd.) primljene informacije.Odličan
8.2% iznad proseka
Planiranje je sposobnost koja nam omogućava da isplaniramo aktivnosti koje moramo da obavimo da bismo dostigli određeni cilj, kao i da bismo preusmerili kognitivne resurse na zadatak i utvrdili plan. Planiranje je vrlo važno, jer nam omogućava da predvidimo rizičnu situaciju i da isplaniramo akciju.
585Vaš Rezultat
400Prosek
Kognitivna fleksibilnost i vožnja. Kognitivna fleksibilnost je sposobnost da prilagodimo ponašanje novim, promenljivim i neočekivanim situacijama. Zamislimo da svakog dana idemo na posao istim putem, ali jednog dana se dogodila saobraćajna nesreća, tako da zbog gužve u saobraćaju, možemo da zakasnimo. Da ne bismo zakasnili, biramo da na posao idemo drugim putem kako bismo izbegli gužvu. Naš prvobitni plan je izmenila neočekivana situacija, ali zahvaljujući kognitivnoj fleksibilnosti možemo da smislimo drugo, alternativno rešenje.
616Vaš Rezultat
400Prosek
Zadaci, testovi za procenu
Naše digitalne kognitivne procene
CogniFit digitalni testovi su dizajnirani da mere specifične oblasti kognicije i grupisani su zajedno da formiraju prilagođene baterije zasnovane na jedinstvenim zahtevima dizajna studije i populacije. Saznajte više o našim različitim testovima i kako oni mogu da podrže jedinstvene potrebe vaše studije tako što ćete istražiti detalje i demonstracije u nastavku.
REST-HECOOR test brzine inspirisan je klasičnim testom tapkanja prstima iz NEPSI baterije za procenu (Korkman et al., 1998). Tester treba da klikne što više puta u roku od 10 sekundi i što je brže moguće mišem ili prstom ako koristi uređaj sa ekranom osetljivim na dodir, na definisanom delu ekrana. Podaci se prikupljaju kao broj klikova tokom dodeljenog vremena, broj klikova unutar definisane oblasti i broj klikova van nje.
REST-SPER test rezolucije inspirisan je klasičnim paradigmama zadatka „idi/ne idi“ (Gordon & Caramazza, 1982), testa kontinuiranog učinka (Conners, 1989; Epstein et al., 2001) i psihomotornog nadzora (Dinges & Povell, 1985). Osoba koja polaže test mora brzo kliknuti na krugove koji se pojavljuju na ekranu i zanemariti šestouglove, ako se pojave. U zadatku se nalazi 16 samo krugova i 8 krugova i šestougaonika. Za svaku stavku prikupljaju se podaci o vremenu odziva, tačnosti odgovora i udaljenosti od kursora do centra mete.
Test procene EST-I inspirisan je Biberovim testom kognitivne procene (Goldstein et al., 1996). U prvom delu ispitanik mora da odredi koja se od dve lopte brže kreće. U drugom delu se dodaje još jedna lopta. U trećem delu dodaje se četvrta lopta i mora biti naznačeno koja se lopta kreće duplo brže od crvene lopte. U četvrtom delu, dok posmatra četiri lopte koje se kreću na četiri različite putanje, ispitivač mora što je brže moguće da odredi koja će lopta prva stići do centra.
Test procene EST-II je zasnovan na testu uzorka trajanja (DPT) (Frota & Pereira, 2003). Od ispitanika se traži da prekine tekući slušni stimulans kako bi reprodukovao tačno trajanje gore predstavljenog modela. U prvom delu zadatka stimulans prati animacija. Tokom drugog dela zadatka, stimulus ostaje nepokretan.
Test procene EST-III zasniva se na Biberovom testu kognitivne procene (Goldstein et al., 1996). Prvi deo se sastoji od označavanja koji je od objekata na ekranu najudaljeniji od korisnika. Drugi deo se sastoji od označavanja koji je od objekata najudaljeniji od ružičaste kuglice, takođe smeštene na ekranu. Treći deo se sastoji od označavanja koja su dva objekta na istoj udaljenosti od ružičaste kuglice. Četvrti deo se sastoji od označavanja koji predmet nije na istoj udaljenosti od ružičaste lopte. Konačno, peti deo se sastoji od naznačavanja na kojoj od slika su objekti raspoređeni prostorno drugačije od modela.
Ovaj test se bazira na testu vidnog polja - Useful Field of Vision (UFOV) testu, i drugim neuropsihološkim procenama koje mere širinu vidnog polja. Test meri količinu informacija koju osoba može da primi dok gleda napred. To omogućava precizno merenje širine vidnog polja.
Test kongruencije broja i veličine
REST-INH test obrade je inspirisan klasičnim Stroop testom (Stroop, 1935). Učesnik mora da pritisne najveći od dva kruga, bez obzira na broj koji se nalazi unutar svakog od njih, zanemarujući tekst koji se može pojaviti u gornjem centralnom delu ekrana. Zatim se od vas traži da pritisnete najveći broj, bez obzira na veličinu kruga u koji je broj upisan.
VOM-ASM test sekvenciranja je zasnovan na klasičnom VAIS-III testu direktnih i indirektnih cifara (Vechsler, 1997). Osoba koja polaže test mora da zapamti i reprodukuje sve duže numeričke sekvence, koje se pojavljuju cifru po cifru na ekranu. Zadatak će početi nizom od dva broja.
Test opsega vizuelne radne memorije
VISMEM-PLAN test koncentracije je koristio Corsi block-tapping test (Corsi, 1972; Kessels et al., 2000; Vechsler, 1945) kao referencu. U prvom delu zadatka, neki krugovi su osvetljeni, unutar fiksnog skupa krugova. Osoba koja polaže test mora da zapamti koji su krugovi osvetljeni, a zatim da pokuša da reprodukuje redosled u ispravnom redosledu. U drugom delu zadatka dodaje se kašnjenje od 4 sekunde između prvog i drugog ekrana, kako bi se povećalo vreme koje korisnik mora da zadrži informaciju.
VIPER-NAM test dekodiranja inspirisan je Bostonskim testom imenovanja (Kaplan et al., 1983) i VAIS-III testom vokabulara (Vechsler, 1997). Osoba koja izvodi test mora kliknuti na prvo slovo naziva prikazanog predmeta, između četiri slova prikazana na ekranu. Na primer, u slučaju slike „jabuke“, ispitivač mora da klikne na slovo „M“, ali ne i na tri netačna odgovora (C, P, A) koja se takođe pojavljuju na ekranu.
Test multimodalnog leksičkog pamćenja
COM-NAM identifikacioni test je zasnovan na Bostonskom testu imenovanja (Kaplan et al., 1983) i VAIS-III testu rečnika (Vechsler, 1997). Za svaki prikazani objekat, ispitivač mora da izabere između tri mogućnosti: 1) objekat je prvi put predstavljen u zadatku, 2) poslednji put kada se objekat pojavio pročitan je naglas ili 3) poslednji put kada se objekat pojavio. objekat je predstavljen kao slika.
Test simultanosti DIAT-SHIF potiče od klasičnog Stroop testa (Stroop, 1935), Vienna Test Sistem (Vhiteside, 2002) i Testa varijabli pažnje (Greenberg et al., 1996). Ispitanik mora tačno da prati loptu koja se kreće i rotira u svim pravcima na ekranu dok istovremeno izvodi varijantu Stroop testa.
Srbija